Postoje različite vrste velikih gradskih turista-neki idu u galerije, kao i Galerije slika, drugi posjećuju kuće izvan grada u inostranstvu, a treći idu da prepoznaju ljude, ali i noćni život. Ovo je poznato po Pragu, Krakovu, Berlinu i drugim resursima. Evropljani SAD počinju otkrivati Beograd, koji jeftinim novcem opskrbljuje ljepotu jedne balkanske zemlje svime. Društveni život Čeha, uglavnom, odvija u barovima. Na Balkanu nema barova naše vrste, kao i njihova dužnost igraju kafići. Beograd se nalazi na granici dve velike kulture kafe-srednjoevropske, koju predstavljaju Bečki kafići, ali i turskog društva, koje je dočaravajuće organizacije, iako manje plemenite, ali sa jasno ličnom i prijateljskom atmosferom. Moja dugogodišnja dobra prijateljica Mirjana trenutno me uvlači u jedan takav poduhvat.
“Ovaj kafić se zove krojačica, kao i stariji beogradski biznis
Ima posebno domaće okruženje. Posjetioci ne moraju nužno ostati u neposrednoj blizini, već se okupljaju upravo ovdje, razumijevajući da će upravo ovdje u bilo koje doba dana ili večeri pronaći nekoga poznatog. Turista sigurno neće dobiti izgubljen ovdje, zbog činjenice da je kafe je van povrede, iako da se nalazi na renomiranom francuskom putu”, objašnjava Mirjana. Ostavićemo po strani glamurozne i skupe kafiće u pešačkoj zoni Kraljevskog princa Mihaila, kao što su ruski car ili Opera. Vreme je za ručak, a naša destinacija je restoran u podzemlju među hotelima u blizini pešačke zone. Dobro se pripremaju ovde, a takođe je i vlasnik kao i kuvar klovn. “Ovo je Marko, koga ne možete videti, a ipak ćete slušati za trenutak. On je multimedijalni umjetnik i također vrhunski klovn. Može trostruko okrenuti na štulama. Nije ga probao ranije. Pored toga, osnovao je i vodi bioskop za decu, ispaljuje dokumentrame i takođe je ljubitelj dobrih crnih vina. On može biti vaš drug ako to zatražite”, obavještava me Mirjana. “Veza između klovna i kuvara je očaravajuća. Imao sam šansu da pripremim školu, i usput sam postao klovn. Pretpostavljam da se kuvar i klovn dobro poboljšaju”, kaže Mi Marko crvenim klovnovskim nosom. Nakon srdačna jagnjetina kotleti on nam nudi prednost svog najboljeg sekt i drugovi nas sa staze na usnama. Nakon sjajnog ručka, vrijeme je za siestu. Čovek mora skupiti snagu da izabere Mirjanu za više putovanja. Noću prvo idemo na ekskluzivnu zabavu u Domu najpopularnijeg Beogradskog DJ Filipa. A takođe, kao što već čujemo sa ulice, zabava je u punom jeku.
Da su njegovi događaji sve više učestvovali stranci koji do nedavno nisu takođe prepoznali
DJ Filip kaže da na njegove prilike progresivno idu stranci koji donedavno nisu ni prepoznavali gdje BEOGRAD postoji. “Pretpostavljam da je Beograd jedna od onih metropola koje ljudi vole, zbog činjenice da je u stvari veliki grad. Drugi faktor je da smo reformska jeftina nacija. Stranci su počeli da pronalaze, pošto u Beogradu postoji mnogo lokacija na koje možete ući uveče, a takođe vas sigurno neće koštati bogatstvo. U dobrim klubovima, program pjesama je aktuelan. Istu elektronsku muziku slušate u Londonu, a takođe i ovde”” opisuje on. Ovaj posao svakako ne želi dublje rasprave, kao i, štaviše, svi se oblače kako bi pratili svog omiljenog DJ-a u njegov klub. Prije kuće, putevi su nam se razdvojili. Mirjana kao I ja idemo u prilično mirnije vode. Dobri kafići sa pristojnim pjesmama mogu se naći u dorčolskom okrugu, koji pripada staroj zajednici. Ulica sa desetinama noćnih i dnevnih organizacija naziva se Silicijumska dolina, ali sa napretkom modernog računarskog sistema moderna tehnologija nema apsolutno nikakve veze. “Ovaj kafić se zove Pastis i takođe se nalazi na putu koji je poznat kao Silicijumska dolina. Kada je ovaj put počeo da bude moderan, bilo je apela sa veštačkim bistama, usnama i Bog zna šta još. Sa svojim ljudima, koji su izgledali da ispadaju iz reklama, ulagali su cijelo vrijeme u lokalne kafiće. Od tada se mnogo toga promijenilo, kao i trenutno ljudi koji nemaju silikonske komponente za tijelo dolaze upravo ovdje. Na primjer, vaš stomak liči na stvarni”, objašnjavamo mi pozadinu naziva ovog puta Mirjana. Prijateljsko okruženje zapravo još nisu primijetile horde turista, a također i tragača za neposrednim iskustvima. Ne prepoznajem da li je u redu da pričam o tome, kao i da to razotkrijem. Volio bih da ovo ostane između nas.
Vodeći 3 iskustva u Beogradu
Beograd je za mene grad pomešanih percepcija i apsolutno veoma intrigantno iskustvo. Bilo je oblasti koje su mi dozvoljavale da malo smanjim, ali 3 stvari u Beogradu su me zapravo uzbudile. To je ono što želim da ti pokažem. 1. Stari grad kao i Skadarlija. Stari deo Beograda i njegova najpoznatija Skadarlija bili su polazišta koja smo posetili u srpskom finansiranju. Možda smo zato bili malo iznevjereni ostatkom centra grada, jer nijedna lokacija nije imala takvu ljepotu ili okruženje. Male krivudave ulice prepune ljupkih kafića, geranijumi su zasadili terase, praktično bez turista, a posebno bez uličnih dobavljača, kao i “muzičara”. U starom dijelu grada možemo provesti cijeli dan samo u šetnji, posmatranju okruženja i druženju u restoranima i kafićima.?? Hrana, kafići i restorani
Ako ste samo jedan od onih koji vole da trče oko znamenitosti i koriste se da odmah pojedu nešto u bekstvu, ova tačka sigurno neće biti za vas. Možda general Beograd neće biti za vas. Kada je u pitanju putovanje, mi smo prilično hedonistički. Možemo propustiti muzej ili dvorac za tihi ručak i kafu. Na svim mestima koja smo posetili u Beogradu, lepo smo se proveli. Srpska hrana se sastoji od dosta mlevenog mesa, a takođe i povrća sa roštilja (uglavnom paprike). I apsolutno predlažem salatu sa balkanskim sirom, jer nikada nisam imao daleko bolju. I koja je najefikasnija komponenta? Provjera tamošnjih restorana sigurno vam neće uništiti račun. Cijene u centru Beograda apsolutno su ekvivalentne stopama u našem gradu i apsolutno manje nego u objektu Praga.
Muzej
Ne bih pretpostavio da ću sigurno biti toliko oduševljen muzejima u Beogradu, ali jeste. Većinu vremena kada putujem idem u Galerije jer su predložene, a takođe želim da otkrijem nešto u vezi sa mestom i temom. Međutim, s vremenom se ovi pogledi lako i sigurno kombinuju za mene na bilo kojoj lokaciji galerija nije bila Veliko iskustvo koje bih isticao. U Beogradu je bilo upravo suprotno. Zapravo sam se bavio Muzejom Jugoslavije, koji je bio podeljen na fiktivnih 2 pedeset procenata. Jedna polovina mi je takođe bila pomalo nasmejana, zbog činjenice da su tu bili pokloni koje je Josip Broz Tito ikada dobio od međunarodnog gos-a, različite nagrade, slike, etc.in druga druga, za mene fascinantnija, polovina su bile fotografije, posteri, pisma i razni predmeti iz Jugoslovenske pozadine, uključujući drugu svetsku bitku, trajanje komunističke vladavine i fragmentaciju Jugoslavije. Još jedno sjajno iskustvo bila je Galerija Nikola Tesla, gde smo mogli da vidimo njegove različite izume na delu i takođe pripadamo eksperimentima. Dve galerije bile su izuzetno različite i obe veoma intrigantne.